Jedan otac iz kineske oblasti Jibin, nosi svog sina na leđima 15km, do škole i nazad svaki dan. Dečaku su noge i kičma trajno povređeni, ali otac odbija da odustane od njega.

Nakon što ga donese u školu, Ju Ksukang pešači do posla, a potom ponovo nosi dečaka kući. No put uz brdo nije lagan.

„Znam da je moj sin fizički hendikepiran, ali sa njegovim umom sve je u redu. Nisam uspeo da pronađem školu u blizini koja je opremljena da mu pomogne i stalno sam odbijan. Jedino preostalo mesto gde sam mogao da ga upišem je „ Fengksi“ osnovna škola u gradu Fengji, u Jibin oblasti, koja je udaljena 7.5km.“ – govori Ju

Otac i dečakova majka su razvedeni već devet godina, otkada je Ksiao imao tri godine, i otac je rešio da ga sam podiže. Kaže da je bitno da dečak što je moguće manje oseti nedostatak jednog od roditelja i želi da mu pruži najbolje u životu.

„Moj sin usled hendikepa nije u mogućstvu da hoda, niti da vozi bicikl. Uprkos godinama (12) visok je samo 90cm. Ali ponosan sam na činjenicu da je najbolji u razredu i verujem da ga čeka svetla budućnost“

Nakon što je priča dospela u medije kineske vlasti su porodici Ksukang ponudile smeštaj o trošku vlade u blizini škole.