Vlasti narodnih republika Luganjsk i Donjeck objavile su prošlog četvrtka svoj politički program. Vlade DNR-a i LNR-a obećavaju da će u naredne dve godine održati izbore za Vrhovni Savet, realizovati kompletnu modernizaciju industrije, nacionalizovati ukrajinska državna preduzeća i preduzeća oligarha, kao i da će formirati državu u federaciji sa Rusijom.

U programima se takođe podvlači da će odnos sa Ukrajinom biti isti kao i sa ostalim državama, zasnovan na [bilateralnim] ugovorima. Istovremeno, vlasti DNR-a i LNR-a imaju nameru da nastave sa „otporom agresiji kijevskog režima” da bi očuvali suverenitet „novih država” i da bi garantovale sigurnost svojih građana.

Bitno mesto se posvećuje lokalnoj konvergenciji zakonodavnog, pravnog, ekonomskog i socijalnog sistema sa onima koji funkcionišu u Rusiji. Pominje se potreba za tranzicijom na ruske standarde u obrazovanju, funkcionisanju oružanih snaga i odseka za odbranu javnog rega, kao i na standarde u proizvodnji.

DNR će „zajedno za preduzećima i organima vlasti Rusije stvoriti uslove za pojednostavljen ulaz privrednika na rusko tržište”. Predlaže da će već ove godine povećati izvoz proizvoda u Rusiju na 300 miliona dolara.

Preduzeća koja pripadaju ukrajinskim oligarsima i vladi, biće nacionalizovana. Potom, njihovi delovi će biti privatizovani. Istovremeno, prema tekstu dokumenta, ruska preduzeća će moći da učestvuju u privatizaciji.

Usvojeni dokument najavljuje [odluku] protiv ono šta je Borodaj najavio pre samo nekoliko dana u vezi sa imovinom Ahmetova, da neće biti nacionalizovana – tvrdi direktor Instututa za Globalizaciju i Društvene Pokrete, Boris Kagarlitski. Istovremeno, reči o budućoj nacionalizaciji su izuzetno dvosmislene. Sa jedne strane, preduzeća koja pripadaju ukrajinskim oligarsima i ukrajinskoj državi će biti nacionalizovana. Sa druge, delovi ovih preduzeća će biti privatizovana i u toj privatizaciji će učestvovati ruski kapital.

Koji delovi? Prema kojim regulacijama? Nije jasno. Može se razumeti da će vlast DNR-a oduzimati vlasništvo ukrajinskih oligarha samo da bi se potom poklonilo rusima. Bez obzira na to, isto ovaj tekst se može razumeti i suprotno: privatizacija će se izvršiti samo nad delovima nacionalizovane imovine i ostatak će ostati u vlasništvu republike. Imajući u vidu da trenutno svo bitno poslovanje pripada oligarsima ili ukrajinskoj državi, dolazi se do zaključka da je neophodna široka nacionalizacija nakon koje bi usledila re-privatizacija.

Koja od ove dve interpretacije je vernija? Ni jedna. U republičkoj upravi ima predstavnika različitih grupa koje su međusobno suprotstavljene. Da bi se sve zadovoljile i izbegao „prerani” konflikt, i takođe da se ne bi previše izazvala panika u Moskvi oko nacionalizacija u Donjecku i Luganjsku, prihvata se dvosmislena formulacija, a posle, šta bude, biće. Jasno je da nije moguće sedeti na dve stolice doveka i u određenoj etapi će morati da se donesu jasne i definisane odluke, a ovo se ne dopada svima. Uključujući i Moskvu…

Realni rezultat, pored svega, neće zavisiti od Moskve pa ni od  konkretnih lidera Donjecka i Luganjska, već od odnosa sila u samom pokretu, od razvoja borbe i ne u krajnjem slučaju, kako se bude razvijala situacija u samoj Rusiji – zakljuñuje Boris Kagarlitski.

http://odiodeclase.blogspot.com.es/2014/06/las-republicas-populares-de-lugansk-y.html