Građani Haitija protestuju protiv vlasti i promene ustava

Na Haitiju bukte protesti zbog stavljanja na referendum nacrta novog ustava, koji bi trebalo da zameni trenutno važeći Ustav Haitija iz 1987. godine.

Trenutni predsednik ove ostrvske države, Žovenel Moiz, koji je na predsedničkim izborima 2016. godine pobedio sa svega 600.000 glasova od skoro 6 miliona glasača, zagovornik je promene ustava.¹

Novim ustavom želi se uvesti i novi sistem vlasti, koji bi imao dosta sličnosti sa sistemom SAD, u kom bi najveću moć imao upravo predsednik, dok bi se pozicija premijera izbrisala. Takođe, nacrt Ustava predviđa i proširena predsednička ovlašćenja u upravljanju oružanim snagama, mogućnost kandidature u dva uzastopna mandata, uvođenje imuniteta za postupke tokom trajanja predsedničkog mandata, ali i uklanjanje Senata kao drugog doma parlamenta i pretvaranje dvodomnog u jednodomni parlament.

Jedan od problema je i taj što je nacrt objavljen samo na francuskom jeziku, koji većina građana ove bivše francuske kolonije ne govori, umesto da bude objavljen i na kreolskom, tako da većina zapravo ne može pročita nacrt ustava za koji treba da glasa u junu.

Hiljade Haićana izašlo je na ulice Port-o-Prensa, paleći gume i izazivajući nerede, negodujući zbog predloga za donošenje novog ustava ali i protestujući protiv predsednika Moiza, za koga tvrde da je američki štićenik i da ne radi u interesu naroda Haitija. Demonstranti zahtevaju povlačenje nacrta ustava i ostavku Moiza.

Trenutni predsednik (iako je čak i njegov mandat sporan, jer deo građana smatra da je prestao da bude predsednik 7. februara ove godine) dobio je podršku administracije Džozefa Bajdena, UN i Organizacije američkih država (OAS), ali je izgubio oduvek mlaku podršku koju je imao, zbog porasta korupcije, siromaštva, nezaposlenosti, troškova života, ali i kriminala – oružane grupe su svakodnevnica Haitija i nakon dva masakra u četvrtima koje su važile za opozicione, sumnje u to da su naoružane bande zapravo pod potpunom komandom vlasti, postale su sve jače.²

Među demonstrantima se mogu videti plakati koji osuđuju mešanje međunarodne zajednice i diktatorske poteze Moiza, a čuju se i uzvici „Dole Amerika, živela Rusija“ od ljudi koji su na proteste došli noseći ruske zastave.³ Rusija je ranije ovog meseca ponudila Haitiju pomoć oko uspostavljanja stabilnosti, unutrašnje bezbednosti i obuke kadrova.⁴ 

„Na ulici smo zato što je u Nacionalnoj Palati diktator koji želi da promeni naš Ustav za dobrobit sistema, dobrobit buržoazije i ambasada imperijalističkih sila. Nećemo odustati i nastavićemo sa protestima dok se Žovenel Moiz ne povuče s vlasti“, rekao je Žan Šarl Moiz, koji je na predsedničkim izborima 2015. godine zauzeo treće mesto.⁵

1. https://www.nytimes.com/2021/03/25/world/americas/haiti-jovenel-moise-constitution.html ↩

2. https://www.thenation.com/article/world/haiti-coup-president/ ↩

3. https://www.aa.com.tr/en/pg/photo-gallery/protest-against-president-moise-in-haiti/0 ↩

4. https://twitter.com/mfa_russia/status/1370308382922571777 ↩

5. https://www.gazettehaiti.com/node/2959 ↩