Glasnogovornik vladajuće danske Socijaldemokratske stranke Rasmus Stoklund smatra da je pristup hrvatske vlade u zaustavljanju ilegalnih migranata na granici ispravan i nije želeo da komentariše kritike nekih organizacija na metode kojima se koristi hrvatska policija.

“Bilo bi jednostavno za mene kao danskog političara da sedim ovde i kritikujem situaciju jedne druge članica Evropske unije koja se prva suočava s problemom”, rekao je Stoklund i naglasio je kako Danska pomaže zemlje članice EU koje se suočavaju sa pokušajima ilegalnog useljavanja.¹

Hrvatska granična policija je postala poznata po brutalnom odnosu prema izbeglicama koje pokušavaju da se dokopaju EU preko njene granice. Tako su zabeleženi brojni slučajevi, prebijanja, pljačke i nasilnog deportovanja migranata koji su pokušali da pređu hrvatsku granicu.²

Stoklund je u razgovoru s Hinom branio strogu useljeničku politiku u Danskoj i ocenio je da je danski pristup migracijama sve prihvaćeniji u Evropskoj uniji. “Poslednjih godina doneli smo vrlo jasnu strategiju da nam se svake godine ponavlja da dočekujemo izbeglice s Bliskog istoka i afričkih zemalja”, izjavio je Rasmus.

“Mi smo svedoci sukoba kultura u mnogim segmentima. Najveći sukobi odnose se na pristup prema radu, slobodama ili kako treba odgajati i vaspitavati decu”, rekao je Stoklund za Hinu.

Danska inače ima reputaciju jedne od najsretnijih zemalja sveta, ali zadnjih godina privlači pažnju svojom strategijom “nula izbeglica”. Parlamentarni zastupnik vladajućih Socijaldemokrata objasnio je kako je dugoročni cilj novoizglasanih zakona da se smanje zahtevi za azilom u Danskoj na nulu.

Pre dve godine samo 2716 lica je zatražilo azil u Danskoj, osam puta manje nego 2015.

“Mi vodimo pregovore s različitim zemljama van Evrope u kojima bi se formirali centri za osobe koje traže azil u Danskoj. Mi bismo ih onda poslali u te centre, u slučaju da se domognu Danske i onda bi u tim centrima bio rešavan njihov status”. Danski mediji su pre nekoliko nedelja objavili da vlada o tome pregovara sa nekoliko afričkih država.

Iako inicijativa prolazi u Danskoj, u međunarodnoj zajednici izaziva zabrinutosti. Po UNHCR-u, “protivna je međunarodnim načelima saradnje u zbrinjavanju izbeglica”.

Stoklund, ipak, očekuje da će ovakav postupak da obeshrabri one koji nameravaju da krenu ka Evropi, a novac koji bi se uštedeo na dugogodišnje zbrinjavanje migranata koji nemaju pravo na politički azil utrošio bi se na razvojne projekte u zemljama iz kojih izbeglice dolaze.

 “Na poslednjem sastanku Evropskog veća bili smo vrlo sretni kad smo uvideli da nijedna evropska zemlja ne želi da šalje signal izbeglicama iz Avganistana da dođu u Evropu. I mislim da sve to nije nikakva novost. Zemlje su shvatile da situacija poput one iz 2015. nije održiva”, rekao je Stoklund u razgovoru za Hinu.³

Takođe premijerka danske socijaldemokratske manjinske vlade Mete Frederiksen, iznela je predlog zakona koji predviđa da će migranti koji nisu “zapadnog porekla”, morati da rade 37 sati nedeljno, ako misle da i dalje dobijaju razne beneficije od države uključujući i socijalnu pomoć.

U obrazloženju predloga se kaže da “ima previše ljudi, posebno onih koji nisu zapadnog porekla, a nemaju posao”. A svako ko dolazi u Dansku mora da radi kako bi mogao da izdržava sebe i svoju porodicu. Ako neko nema posao mora da ima obavezu da doprinese zajednici kako bi ostvario pravo da primi socijalnu pomoć. 

“Želimo da uvedemo novu logiku rada u kojoj su ljudi dužni da doprinose i budu korisni društvu. Ako ne mogu da nađu redovan posao moraće da rade za svoj džeparac. Previše godina smo činili medveđu uslugu mnogim ljudima ne zahtevajući ništa od njih”, rekla je Mete Frederiksen, prenosi AFP.⁴