Afričke vlade imaju tri puta veći dug prema zapadnim bankama, investitorima i trgovcima naftom nego prema Kini, a naplaćuju im dvostruko veće kamate, prema istraživanju koje je danas objavila je organizacija “Debt Justice”.
Samo 12% spoljnog duga afričkih vlada duguju kineskim kreditorima u poređenju sa 35% zapadnim privatnim kreditorima, prema proračunima zasnovanim na podacima Svetske banke.
Kamate na privatne kredite su skoro dvostruko veće od onih na kineske kredite, dok je manja verovatnoća da će u najzaduženijim zemljama u dugu dominirati kineski krediti.
Podaci su objavljeni uoči sastanka ministara finansija G20 15-16. jula u Indoneziji. Učesnici kampanje pozivaju zapadne zemlje, posebno Veliku Britaniju i SAD, da primoraju privatne zajmodavce da učestvuju u programu G20 za smanjenje duga, pod nazivom the “Common Framework”. Tri afričke zemlje su se prijavile za program “the Common Framework” a nijedna još nije dobila otpis duga.
Tim Džons, šef politike u “Debt Justice”, rekao je: „Zapadni lideri krive Kinu za dužničku krizu u Africi, ali ovo je obmana. Istina je da su njihove banke, investitori i trgovci naftom daleko odgovorniji, i G7 sve to dopušta i podstiče. Kina je učestvovala u šemi obustave duga G20 tokom pandemije, privatni kreditori nisu. Ne može biti efikasnog rešenja duga bez učešća privatnih zajmodavaca. Velika Britanija i SAD bi trebalo da uvedu zakone kako bi primorale privatne zajmodavce da učestvuju u otpisu duga.
Jungong Teo Džong, šef programa na Afričkom forumu i mreži za dug i razvoj (Afrodad) izjavio je: „Multilateralni i privatni kreditori ostaju najveći kreditori afričkih vlada. Zajmovi iz Kine povećali su zaduženost Afrike, ali daleko manje od zapadnih kreditora. Svi zajmodavci moraju učestvovati u otpisu duga. Zapadne vlade moraju da prednjače tako što će naterati privatne kreditore da ponište dugove.”
Proračuni pokazuju da je prosečna kamatna stopa na kredite privatnog sektora 5%, u poređenju sa 2,7% na kredite kineskih javnih i privatnih zajmodavaca.
12 od 22 afričke zemlje sa najvećim dugovima plaćaju privatnim zajmodavcima preko 30% svojih ukupnih otplata spoljnog duga (Čad, Egipat, Gabon, Gana, Malavi, Maroko, Ruanda, Senegal, Južni Sudan, Tunis i Zambija) . Nasuprot tome, otplate duga kineskim zajmodavcima su preko 30% u samo šest od 22 države (Angola, Kamerun, Republika Kongo, Džibuti, Etiopija i Zambija).
Generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva pozvala je Veliku Britaniju i SAD da donesu zakon kako bi zaustavili privatne zajmodavce da blokiraju sporazume o otplati duga.1
Samo u 2022. Kina je oprostila 23 beskamatna zajma za 17 afričkih zemalja, nakon što je već otpisala 3.4 milijardi dolara i restrukturirala 15 milijardi dolara duga od 2000. do 2019. godine. Peking je obećao više infrastrukturnih projekata i ponudio povoljne trgovinske sporazume po modelu „uzajamno korisne saradnje“.2
Takođe većina stanovnika afričkih država gleda pozitvno na ulogu Kine i kineskih investicija u svetlu ekonomskog razvoja, što nije slučaj kada su zapadne investicije u pitanju.3
https://debtjustice.org.uk/press-release/african-governments-owe-three-times-more-debt-to-private-lenders-than-china ↩
https://princip.info/2022/08/21/kina-oprasta-23-kredita-za-17-africkih-zemalja/ ↩
https://princip.info/2022/09/05/70-mladih-afrikanaca-vidi-kinu-kao-drzavu-koja-im-najvise-pomaze/ ↩
Leave a Reply