Meksički zakonodavci odobrili su plan za nacionalizaciju istraživanja i eksploatacije litijuma, ključnog materijala u proizvodnji baterija za električne automobile, mobilne telefone i druge tehnologije. Oba doma Kongresa odobrila su predlog zakona koji će potpisati predsednik Andres Manuel Lopez.1
Ovaj je potez omogućen time što je za usvajanje predloga zakona o nacionalizaciji litijuma bila potrebna prosta većina, dok u oba doma Kongresa dominira vladajuća levičarska partija “MORENA”. Međutim, za najavljenu širu energetsku reformu kroz promenu Ustava zahteva se dvotrećinska većina, što je omogućilo desničarskoj opoziciji da odbrani interese privatnog sektora.
Reforma Zakona o rudarstvu čiji je plan podneo predsednik Obrador stavila bi eksploataciju svih ruda u ruke države, bez učešća privatnih firmi. Predsednik Meksika je u ponedeljak osudio poraz pokušaja reforme kao “izdaju”, jer koči zaštititu potrošača i put Meksika ka samoodrživosti. Sa druge strane, SAD i Kanada su odahnuli jer smatraju da najavljena reforma potkopava obaveze zemlje prema čistoj energiji i krši Severnoamerički trgovinski sporazum.2
Vladajuća partija Meksika „MORENA“ naziva se kardenističkom, po imenu bivšeg predsednika Meksika Lazara Kardenasa koji je vladao 1930-ih. Kardenas je ostao upamćen po zemljišnoj reformi i nacionalizaciji naftne industrije. Naziv partije znači „ljudi tamne boje“, a zapravo je akronim za Nacionalni pokret za regeneraciju (Movimiento Regeneracion Nacional).
Meksiko će verovatno nastaviti da koristi regulatorna i pravna sredstva kako bi ograničio rast privatnog sektora, a predsednik Obrador je rekao da se nada da će kandidat njegove partije koji ga nasledi 2024. godine, pokušati da sprovede sličnu reformu. Za sada, novi Zakon o nacionalizaciji litijuma deluje kao mala i važna pobeda na tom putu.
Leave a Reply