Nemačka je na zahtev SAD sprečila Iran da povuče svoj novac iz nemačkih banaka!

Foto: Fox News

Pre tačno mesec dana, američki ambasador u Nemačkoj pozvao je Berlin da blokira zahtev Irana za povlačenjem ogromnih svota novca u gotovini sa bankovnih računa u ovoj zemlji.¹

Juče je Nemačka centralna banka blokirala isplatu gotovine od 400 miliona dolara Iranu, što mnogi označuju pobedu Sjedinjenih Američkih Država.

Međutim, ovaj je potez Nemačke sasvim očekivan i ranije smo već pisali o tome da Evropa igra dvostruku igru – sa jedne strane se zvanično suprotstavlja američkim sankcijama, pokušavajući da spreči Iran da se ekonomski izoluje i pođe putem autarhije, dok sa druge podržava američke sankcije ne nudeći kompenzaciju Iranu za primenu Nuklearnog sporazuma i povlači svoje investicije iz ove zemlje.²

Iran, koji se suočava sa drastičnim padom vrednosti svoje valute i ekonomskom krizom, pokušava da povuče svoju gotovinu iz inostranstva, kako bi se efikasnije suočio sa naraštajućim problemima.

Nakon što je Nemačka odbila da dozvoli Iranu da povuče svojih 400 miliona dolara iz ove zemlje, američki ambasador u Berlinu, Ričard Grenel, zahvalio se nemačkim vlastima: “Zahvalni smo našim nemačkim partnerima zbog prepoznavanja potrebe za delovanjem”, izjavio je za Fox News.³

U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp obećao je da će kompanijama koje posluju sa Teheranom zabraniti da posluju sa Sjedinjenim Državama, a mnoge evropske kompanije su se potom povukle iz Irana. Mercedes-Benz je u utorak objavio da je zamrznuo sve poslove sa Iranom zbog sankcija. Francuski naftni gigant Total je saopštio da će izaći iz projekta South Pars ako ne može obezbediti zaštitu od američkih sankcija.⁴

Britanski Guardian piše da su cene lekova u Iranu drastično skočile, a neke je već postalo teško naći. Nedostaju lekovi za kancer, hemofiliju i talasemiju, ali i oni protiv zgrušavanja krvi i za lečenje krvnog pritiska.⁵

Sankcije, koje su stupile na snagu u utorak usmerene su protiv kupovine američkog dolara u Iranu, trgovine metala, uglja, industrijskog softvera i automobilskog sektora. Najteže mere koje se tiču zabrane izvoza nafte, stupiće na snagu u novembru.

Administracija bivšeg predsednika Irana, Mahmuda Ahmedinedžada, odgovarala je na sankcije Zapada delimičnom autarhijom, jačanjem državnom sektora i razvojem Jug-Jug trgovine. Sa druge strane, administracija aktuelnog predsednika Hasana Ruhanija došla je na vlast obećavajući reintegraciju Irana u svetsku ekonomiju i strane investicije.

1.  http://www.princip.info/2018/07/11/sad-nemacka-da-blokira-pokusaje-irana-da-povuce-svoj-novac-iz-nemackih-banaka/  ↩

2.  http://www.princip.info/2018/07/10/prljava-igra-eu-za-iran-ni-dovoljna-kompenzacija-niti-mogucnost-povlacenja-iz-nuklearnog-sporazuma/  ↩

3.  https://english.alarabiya.net/en/News/world/2018/08/07/Germany-blocks-400-million-cash-delivery-to-Iran-amid-heightened-US-sanctions.html  ↩

4.  https://www.nytimes.com/2018/08/06/us/politics/iran-sanctions-trump.html  ↩

5.  https://www.theguardian.com/world/2018/aug/07/a-matter-of-life-and-death-iranians-despair-as-us-sanctions-bite  ↩