MOČ: Pedagogija revolucije i Če Gevara


Poruka Mare Knežević Kern, književnice, publiciste i predsednice Komiteta za informisanje Mreže intelektualaca umetnika i društvenih pokreta za odbranu čovečanstva – ogranak za Srbiju

Pitanje obrazovanja u kapitalističkom društvenom sistemu svelo se na puko savladavanje gradiva, pripremajući mlade ljude da postanu čuvari kapitalizma. Kultura ima istu funkciju. U potrazi za smislom života, generacije koje dolaze neminovno će otkriti značaj kubanske revolucije i Če Gevare – ne onog “šmekera” sa postera i majica, već obrazovanog revolucionara koji je znanje pretvorio u delovanje.

Ernesto Sabato je ovaj preokret nazvao “borbom duha protiv materije”, a čitav Čeov život bio je usmeren ka ostvarenju ovog ideala. Piter Meklaren je napisao knjigu “Pedagogija revolucije”, u kojoj je dao anatomski presek veka ukazujući na značaj održavanja Čeovog kulta i njegovog duha koji nas “zove da umirimo vrtlog konfuzije koji nas okružuje i da fiksiramo pogled ka budućnosti. Oči koje nas gledaju sa postera i majica postale su ne samo prozori ka prošlosti nego i vrata istorijske mogućnosti.”

Emancipatorski karakter njegovih ideja i njegovog života ulio je snagu kubanskom narodu da izdrži pritiske koji se nesmanjenom žestinom obrušavaju, kako na Kubu tako i na Srbiju, što bi mogla biti opomena onima koji formiraju obrazovni i kuturni milje u Srbiji da izbacivanje ideolgije iz obrazovanja neminovno stvara fah-idiote, kojima znanje isključivo služi za zauzimanje pozicija u kapitalističkoj podeli plena.

“Obnoviti sećanje na Čea znači – ruganjem otvorenoj eksploataciji, kojom je obeležen sadašnji kapitalistički momenat – prekinuti trans neizbežnosti” – kaže Meklaren, svestan neophodnosti da se konačno definiše svakodnevna stvarnostkako bi je promenili. Čeova revolucionarna i kulturna misija nije relikt nekog prošlog doba već putokaz ka budućnosti kakvu zaslužujemo.

Oni koji veruju da je ubistvom Čea ugušen revolucionarni potencijal čovečanstva, nisu shvatili njegove poslednje reči: “Pucaj kukavico, ubićeš samo čoveka.”

Žan Pol Sartr je Čea proglasio “najkompletnijim ljudskim bićem našeg doba”, svetskim simbolom mogućnosti jednog čoveka, što nas obavezuje da generaciji koja raste u društvu “dekontaminiranom od ideologije socijalizma“, ukažemo na potencijale koje svaki čovek nosi u sebi.

Srbija je – uprkos nastojanjima da je gurnu na smetlište civilizacije – ostala rasadnik ideje o “boljem svetu koji je moguć”. Zahvaljujući pedagozima revolucionarnog duha, kao što je bila prof. Ljiljana Bogoeva Sedlar, i neumorni tragači za smislom: dr Ljubodrag Duci Simonović i prof. dr Radmila Nastić – okupljenim oko himanističkih udruženja, uključujući i Društvo kubansko – srpskog prijateljstva u Beogradu, koji održavaju plamen tekovina kubanske revolucije i otkrivaju mladima, koji u školi o tome ne uče, razumevanje značaja socijalne pravde i ljudske hrabrosti. S obzirom na to da je Srbija u kandžama iste korporativne hobotnice kao i Kuba, neophodno je da se kubanski narod upozna sa sudbinom našeg naroda, pre svega kroz razmenu kulturnih sadržaja, kako bi se i Srbiji dala reč da pred narodima Latinske Amerike održi lekciju o izdržljivosti, samopoštovanju i nepristajanju na poraz.

U Beogradu, 26. februra 2021.god.

MREŽA ZA ODBRANU ČOVEČANSTVA

OGRANAK ZA SRBIJU

Liked it? Take a second to support Aleksandar Pekic on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.