Hađa Mafori Bangura

Foto: NOFI Media

Hađa Mafori Bangura (1910 – 1976) je heroina borbe za nezavisnost Konakri Gvineje. Ona je, kako je sam Seku Ture rekao, donela prvu pobedu njegovom pokretu koja se oslikava u „organskom jedinstvu u borbi žena i muškaraca Gvineje“[1]. Poznata i kao „predsednica žena Gvineje“[2], njen lik se nalazi na sili novčanici iz 1981 godine.

Rođena je oko 1910 u Vonkifonu, na zapadu aktuelne Gvineje, koja je tada bila deo Francuske Zapadne Afrike. Njena etnička pripadnost je Susu, a odrasla je u skromnom seoskom okruženju i živela uglavnom od ribolova. Kada se preselila u Konakri, udala se za Badaru Banguru, sa kojim je imala troje dece. Da bi imala od čega da ih izdržava, osim ribolova počela je da radi i kao šnajderka. Pošto nije dobila zapadno obrazovanje, Mafori Bangura je tada bila nepismena, te ne pripada privilegovanom soju gvinejskog društva, i stoga ima sve da dobije od društvenih promena. U isto vreme nije zaposlena od strane kolonijalnih vlasti te nema straha da će izgubiti sredstva za život.Te dve karakteristike, povezane sa izuzetnom ličnošću Bangure, će je nagnati da se odazove revolucionarnom, antikolonijalnom pozivu budućeg predsednika Seku Turea i partije.

Od 1901. Gvineja je deo Francuske Zapadne Afrike (AOF), koja se sastoji od osam francuskih kolonija, koje obuhvataju Mauritaniju, Senegal, današnji Mali, Gvineju, Obalu Slonovače, Niger, sadašnju Burkinu Faso, Togo i sadašnji Benin. Kao i mnogi drugi, Mafori Bangura podržava nezavisnost Gvineje.

Ahmed Seku Ture pokrenuo je 1953 godine štrajk velikih razmera u nekoliko francuskih kolonija sa namerom da izvrši pritisak na francusku vlast da izglasa Zakon o radu u Francuskim prekomorskim teritorijama. U Gvineji štrajk je trajao 72 dana, a Mafori Bangura je aktivno učestvovala, držeći govore, mobilišući žene i pomažući širenju pokreta. Nakon uspeha štrajka i poptisivanja sporazuma, Bangura postaje predsednica ženskog komiteta Afričkog demokratskog skupa (RDA), federacije antikolonijalističkih političkih partija iz svih kolonija AOFa.

Tokom jednog skupa RDA 1954 godine, Mafori Bangura je pozvala žene da izvrše pritisak na svoje muževe da se pridruže partiji, a ukoliko odbiju da stupe u seksualni štrajk, pa čak i da ih napuste. Potpuno posvećena borbi za nezavisnost Gvineje, ona takođe poziva svoje drugarice da prodaju svoj nakit i ostale dragocenosti kako bi finansirale partiju.

Poštose sukobi između kolonijalnih vlasti i boraca za nezavisnost sve učestaliji, ona formira popularnu žensku miliciju i obučava ih upotrebi oružja i borbenim veštinama. Na čelu te milicije bila je Bangura, ali ona je uključivala i druge nacionaliste i borkinje za nezavisnost, kao što su Nabija Hajdara, Kadi Bangura, Aisata Bangura, Mahava Ture, Nene Suma i Njula Dumbuja[3]. One su patrolirale u Seku Tureovom naselju. Vremenom je svako veće naselje u Konakriju imalo svoju žensku miliciju. Mafori Bangura takođe na čeluCrvenog Krsta Konakrija, dovodi svojoj kući povređene sa antikolonijalnih demonstracija da ih leči.

Aktivnosti Mafori Bangure, kao i njen sve veći uticaj počinju da brinu kolonijalne vlasti, koje su pokrenule jednu klevetničku kampanju protiv nje, da bi je na kraju optužili da je prenela antifrancuski dokument zatvorenim borcima. U julu 1955 godine kolonijalne vlasti su je osudile na novčanu i zatvorsku kaznu, ali su se stotine žena mobilisale i oružano demonstrirale. Mafori Bangura će tako odslužiti samo mesec dana svoje kazne i biće trijumfalno otpraćena kući.

Gvineja je 1958 proglasila nezavisnost, a Ahmed Seku Ture je postao njen predsednik. Mafori Bangura je postala članica političke kancelarije Demokratske partije Gvineje (PDG), gde je imala nekoliko pozicija u vladi vezana za ženska pitanja. Od 1970 do 1976 godine bila je ministar za socijalna pitanja.

Mafori Bangura je preminula 1976 godine u Bukurešti, u Rumuniji. Ispraćena je uz sve počasti uz pesmu:

Narod Gvineje, tvoj narod
Daće svim svojim neustrašivim sinovima i kćerima
Da slede tvoj primer vernosti.
Ti dakle, nisi otišla !
Još uvek živiš i živećeš večno !
Jer će tvoji saputnici iz velike borbe
Časno čuvati tvoju uspomenu
Do dana kada će se pronaći u tom novom svetu.
Slava tebi Mafori
Našoj besmrtnoj Mafori.[4]

 

[1]Mafory Bangoura, mère-courage de la nation guinéenne (nofi.media)

[2]Mafory Bangoura – Wikiwand

[3]Mafory Bangoura – Wikiwand

[4]Mafory Bangoura, mère-courage de la nation guinéenne (nofi.media)

 

Liked it? Take a second to support Lilijan Teofanović on Patreon!

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.