Članak koji je objavio analitičar za međunarodne odnose Džong Il Hjon Sandej pod naslovom „Obmanjujuća politika SAD o Africi će sigurno propasti“ glasi:

Nedavne česte posete Africi visokih političara SAD privlače pažnju međunarodne zajednice.

Posjete visokorangiranih političara američke administracije, poput potpredsjednika, državnog sekretara i ministra finansija, samo ove godine su bile skoro 20 puta, što dokazuje da je Bajdenova administracija izvršila sveukupnu revalorizaciju geopolitičke vrijednosti Afrike i stavio je novu afričku strategiju u punu radnu fazu.

Ljudi u svetu sa čuđenjem gledaju i sumnjaju u poteze Bajdenove administracije, sasvim suprotno Trampovoj administraciji koja je nepristojnim rečima vređala Afriku.

 

Suština nove afričke strategije

U avgustu prošle godine, SAD su objavile novu afričku strategiju kojom se poziva na dalje jačanje saradnje sa afričkim zemljama u oblasti demokratije, bezbednosti, ekonomije i tako dalje u narednih pet godina, nabrajajući geopolitički značaj Afrike kao što je brz rast stanovništva, bogatih prirodnih resursa i uticaja u areni UN.

Visokopozicionirani političari Bele kuće koji su nedavno posetili Afriku kao da dokazuju autentičnost nove strategije, nizali su lepe reči i davali razne vrste obećanja o saradnji kao da će dati veliki doprinos smirivanju ekonomske krize i obezbeđivanju bezbednosti i društvenog razvoja u afričkim zemljama.

Međutim, iz detaljnijeg pogleda na reči i akcije koje su preduzeli na licu mesta, lako se može videti na šta cilja nova američka strategija.

Sekretar finansija, prvi američki zvaničnik koji je ove godine doputovao u region, naglasio je potrebu za nametanjem ograničenja na cene ruskog gasa i nafte, dok je za krizu hrane na kontinentu okrivio Rusiju gde god da je otišao. A u Zambiji je pokušao da odgovornost za dužničku krizu regiona prebaci na Kinu, rekavši da je kineska „pozitivna saradnja“ neophodna za rešavanje problema spoljnog duga u zemlji.

Državni sekretar koji je posetio Niger takođe je podstakao antirusku atmosferu kritikujući Rusiju zbog njenih vojnih aktivnosti u zapadnoafričkom regionu, a potpredsednik, koji je posetio Ganu i Zambiju, koje su proživljavale najgoru dužničku krizu u Africi, dao široka obećanja o „transparentnoj pomoći“ Sjedinjenih Država i „opasnosti“ kineskih investicija.

Uostalom, izjave visokih zvaničnika američke administracije podsećaju na izjavu koja stoji u novoj afričkoj strategiji da Rusija i Kina stvaraju nestabilnost i urušavaju međunarodni poredak da bi ispunile svoje interese u Africi.

Sve činjenice dokazuju da nova afrička strategija SAD nije ni napravljena da pomogne afričkim zemljama, već da zadrži i održi hegemoniju nad Kinom i Rusijom, koje imaju sve veći uticaj u regionu, i na taj način obezbedi odskočnu dasku za realizaciju svoje svetske strategije.

 

Nezavisnost je neminovan trend vremena

Grube i proizvoljne prakse SAD koje traže hegemoniju u Africi izazivaju sve veće osude i odbijanja zemalja u regionu.

Južna Afrika, predsedavajuća BRIKS-a, ove godine, komentarišući zabrinutost SAD zbog pomorskih zajedničkih vojnih vežbi koje je ta zemlja planirala da izvede zajedno sa Kinom i Rusijom u vodama svoje zemlje u januaru, zvanično je razjasnila svoj stav tokom posete američkog sekretara za finansije da su vežbe prirodne i samostalne aktivnosti za razvoj odnosa sa Kinom i Rusijom. Južna Afrika je organizovala zajedničke vojne vežbe u periodu od 17. do 27. februara prema rasporedu i čini pozitivne napore da bude uspešan domaćin samita BRIKS-a koji je zakazan za avgust ove godine uprkos tome što je Međunarodni krivični sud u Hagu izdao nalog za hapšenje predsednika Putina.

Član parlamenta Gane, u vezi sa zahtevom potpredsednika SAD od vlade Gane da obezbedi prava homoseksualcima, izjavio je da je „slučaj ljudskih prava potpredsednika SAD i njegove zemlje zapanjujući i da od njega narod u Gani nema šta da nauči”.

Lider Socijalne partije Zambije rekao je da ono što SAD traže u Africi njeni geopolitički i ekonomski interesi, a ne demokratija i ljudska prava. To je za njih, ne za nas.

Nezavisan stav afričkih zemalja koje odbacuju bezobzirnu i arbitrarnu praksu određene velike sile i teže uspostavljanju pravednog međunarodnog poretka, jasno se vidi u njihovim nastojanjima da reše sva pitanja koja odgovaraju njihovoj specifičnoj situaciji i da zadovolje sopstvene interese.

Na 36. redovnoj sednici skupštine šefova država i vlada Afričke unije održanoj u Adis Abebi u februaru ove godine, predsednik Komiteta Unije ocenio je dostignuća postignuta u radu na smirivanju građanskih ratova i političke nestabilnosti u Etiopiji, Sudanu i Libiji prošle godine, u skladu sa principom „rešavanja afričkih pitanja od strane Afrikanaca“ i pozvao Savet bezbednosti UN da ispravi dosadašnju praksu isključivanja Afrike iz međunarodnog poretka.

Situacija dokazuje da drska i proizvoljna praksa Amerikanaca je zasnovana na hegemoniji i da neće funkcionisati na afričkom kontinentu.

Francuski list Mond je u članku pod naslovom „Kraj dominacije nad Afrikom, prelazak na nezavisnu Afriku“ analizirao nedavnu situaciju u Africi i zaključio da na kontinentu dolazi nova era žestoke borbe zemalja regiona pod sloganom „Afrika Afrikancima“.

Što SAD očajnije nastoje da održe zastareli međunarodni poredak, to će jasnije razotkrivati svoje loše stanje, a njeni potezi da zauzmu afričke zemlje suočiće se sa neuspehom zahvaljujući rastućoj želji i svesti zemalja regiona za nezavisnošću.